ОШ "Бранко Радичевић", Бољевци

НА ЧАСУ МАТЕМАТИКЕ

Био је то час математике. У кабинету за математику су урадили нови паркет. Договорили смо се да тај дан сви понесемо папуче. Пола њих је понело, а пола није. Онда смо на папир написали да сви треба да носе собне папуче, и залепили смо на врата. Сутра дан кад смо дошли у школу, неко је био скинуо папир са врата...

Крај

 Растко и Милош

                         ПРИЦА О ПЕПСИЈУ

Био је то час Енглеског језика. Купио сам са ортацима Пепси од 2 литра,и унео га у разред. Таман што је поцео час,ја сам тео мало да попијем и узео сам флашу у руке…. Седео сам  у првом реду,а иза мене је била клупа на којој је вирио један ексер… У том моменту ја ни сам размисљао и хтео сам да закуцам ексер са флашом,али наравно флаша је пукла и пепси је почео да прска по целој учионици. Окупао сам наставницу и све око мене и то ми није било довољно па сам излетео на ходник и окупао и ове друге на ходнику…….. Нажалост то је брзо прошло,али морао сам да идем по џогер да обрисем целу учионицу……. ХАХАХАХАХАХ то је све од мене………!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! By BREZA

                                        ЧАС ИНФОРМАТИКЕ..

Седми час....баш се и не радујемо...али како ко.Таман се понадамо да ћемо ићи на Facebook...али разредни увек има неки нови задатак за нас.

Помислимо у себи: Јао...сигурно је нешто...Али понекад је задатак занимљив и сви

заједно радимо.Разредни се шета по учионици и помаже сваком...А као награду што смо били добри... дозволи нам 10 минута Facebook-а

И тако,сваког уторка...протекне наш час информатике.

ФУДБАЛЕРИ

Био је леп и сунчан дан. Сви су умирали од врућине. Били смо срећни што по таквом дану имамо физичко. Нажалост, био је последњи час. Било је нам је напорно да чекамо, али кад је коначно дошао тај час, исплатило се. Сви смо истрчали напоље. Поделили смо се и почели да играмо фудбал. Али, ту је био нови проблем. Нисмо знали ко са ким игра пошто смо сви били у белим мајицама. Дошли смо на сјајну идеју. Једна екипа је скинула мајице. Тако смо играли неко време док нам није досадило.

  КРАЈ

Аутори:

Никола З. Пантић

Марко В. Стојановић

Папуче у школи?

Био је то један обичан дан... Дан пре, разред 8-2 договорили су се да на час математике понесу собне папуче пошто је у кабинету у току викенда стављан нови паркет.

Дошао је тај дан... и час математике... док се наставница приближава учионици, чује се грохотан смех испред кабинета. У разреду 8-2, они који су донели папуче, наместили су се и сликали испред кабинета. Наставница је дошла и гласно се насмејала. Пришла нам је и сликали смо се.

То је био најзабавнији и најсмешнији час математике а та слика је обележила последњу годину нашег дружења заједно...Тај дан ћемо памтити дуг период наших живота.

     КРАЈ

Аутори:

Бојковски Силвија

Дариа Петрак

     Најзаниљивији догађај на часу

Овако..

једном када смо дошли на час математике затекли само нови паркет.То је било јако лепо и нешто корисно за школу.Мој разред 8 два договорио се да сви донесемо собне папуче.Следећи дан у школи смо сви донели папуче.Наставница се јако смејала и јако смо је обрадовали...

  Ово ми је био један од најзанимљивијих догађаја на часу..

                                   Јована и Тијана VIII2

Пут кроз наше школске дане

Све је кренуло пре осам година. Сви смо жељно исчекивали тај дан. Први септембар. Лепо обучени, са кикицама, кратким панталоницама, лепо очешљаном косом, збуњени ушли на велика врата школе. Тада се нисмо добро познавали и нисмо знали шта значи реч право пријатељство. Поносни и помало уплашени, сели смо у клупе, где нас је дочекао наш учитељ. Време је пролазило, стварала су се нова пријатељства, свађе, несташлуци...Заједно са нашим учитељем  прошли смо кроз добро и лоше. Приближавао се и дан када смо морали да се опростимо од учитеља наше учионице, наше табле и креде.
Пети разред. Све нам је било непознато, наставници, предмети. Плашили смо се да се нећемо уклопити и да ћемо се изгубити у џунгли пуној нових знања, али ту је био наш нови водич. Када се први пут појавио био намргођен, строг...
И ако је изгледао помало повучено и незаинтересовано, убрзо је показао да је веома духовит, занимљив и пун разумевања. Све наше глупости, неоправдане часове, лоше оцене зна да разуме и кроз шалу покаже како да то исправимо.
Остало нам је још пар месеци када ћемо се растати, оставити све успомене иза себе. Када боље размислимо ништа не би успели без наша два водича са којима смо се  заједно пели на планине знања, прескакали љуте мочваре неоправданих часова, и летели кроз облаке жеља. До краја живота ћемо им бити захвални, а у нашим срцима ће заувек остати сећања на школске дане и заједничке тренутке кроз које смо пролазили. Ипак, најлепше је ђачко доба. Сада у нашем оку суза сја, растаје се наша генерација L

                                                                                                                                    Андреа Халај и Драгана Воркапић VIII1