ОШ "Бранко Радичевић", Бољевци

НАША ХИМНА

1.

Чујте сада песму ову,

заволите нашу школу.

Хвалићемо без престанка

Радичевић нашег Бранка.

Рефрен:

Сви смо добра деца, сви смо добри ђаци,

Бољевчани и Прогарци;

Запевајте нашу химну, поздравите школу дивну,

иако нас бриге море, не можемо ми без школе.

2.

Ми имамо школе две

и предмете у њима све.

У њој има много знања,

и у њој се љубав сања.

3.

Љубав моја, табла, креда,

испред мене луче седа,

окрене се тихо, тише,

да задатак мој препише.

Прогар је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1445 становника.

Прогар је најзападније насеље територије града Београда, уједно и најзападније насеље градске општине Сурчин. Има преко 1500 становника. Ту су амбуланта, основна школа, црква, као и Стара породична кућа Аћимовића у Прогару.

У Прогару се налази лепо купалиште на реци Сави-такозвана Тарзан плажа. Поред купалишта на реци, напоменули бисмо и богату флору и фауну којом обилују Бојчинска шума, шума Црни Луг и околина реке.

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током Првог и Другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обновљен прилозима грађана.

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Током XIX века радила је у тешким условима.

По избијању Другог светског рата, дошло је до прекида рада основне школе. Прекид је трајао до школске 1942. године, када је ђацима српске националности наметнут програм усташке Независне Државе Хрватске. У село су тада стигли и учитељи — Хрвати, који су те године држали наставу према свом програму.

Тада долази до једног новог момента. У Прогару почиње да се активно развија народно-ослободилачка борба. До краја 1942. године из села је преко стотину младића и девојака отишло у партизанске јединице.

Партизани у село улазе илегално, најчешће ноћу и већ те године у селу и околини изводе оружане акције. Село је током 1943. године постаје слободно од фашистичке власти, повлачи се усташка жандармерија, а с њом и учитељи.

Са школском 1943/44. годином, према одлуци Окружног НО одбора за Срем започиње са радом Партизанска основна школа с првим партизанским учитељем Живком Пуцаревићем Учом. Долазило је до повремених прекида наставе због изненадног упада фашиста у село. У партизанској школи се радило на описмењавању неписмених мештана, припремани су позоришни комади и скечеви.

По одлуци Општине Земун основна школа "Јован Поповић" из Прогара се интегрисала са основном школом "Бранко Радичевић" из Бољеваца и од тада носи то име, а 1974. године је изграђена нова школска зграда.