ОШ "Бранко Радичевић", Бољевци

Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба!

Историјат Прогара

 

 

ИСТОРИЈАТ ПРОГАРА - ПРЕУЗЕТО СА ВИКИПЕДИЈЕ

Прогар је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1445 становника.

Прогар је најзападније насеље територије града Београда, уједно и најзападније насеље градске општине Сурчин. Има преко 1500 становника. Ту су амбуланта, основна школа, црква, као и Стара породична кућа Аћимовића у Прогару.

У Прогару се налази лепо купалиште на реци Сави-такозвана Тарзан плажа. Поред купалишта на реци, напоменули бисмо и богату флору и фауну којом обилују Бојчинска шума, шума Црни Луг и околина реке.

Материјални докази указују да су ови простори били насељени још у најстарија времена. Утврђено је да се на простору данашњег центра налазила римска некропола из периода касне антике, али и да се на овом простору живело током читавог средњег века. Почетком VI века овај простор насељавају Словени. Прогар је формиран у време најезде Турака1521. године, кад је српско становништво, бежећи преко Саве, на месту старог спаљеног села основало насеље. У турском попису 1546. забележено је под именом Живач. Први пут под данашњим именом помиње се 1716. године, када подпада под аустроугарску власт, а 1739. године постаје део Војне границе.

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током Првог и Другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обновљен прилозима грађана.

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Током XIX века радила је у тешким условима.

По избијању Другог светског рата, дошло је до прекида рада основне школе. Прекид је трајао до школске 1942. године, када је ђацима српске националности наметнут програм усташке Независне Државе Хрватске. У село су тада стигли и учитељи — Хрвати, који су те године држали наставу према свом програму.

Тада долази до једног новог момента. У Прогару почиње да се активно развија народно-ослободилачка борба. До краја 1942. године из села је преко стотину младића и девојака отишло у партизанске јединице.

Партизани у село улазе илегално, најчешће ноћу и већ те године у селу и околини изводе оружане акције. Село је током 1943. године постаје слободно од фашистичке власти, повлачи се усташка жандармерија, а с њом и учитељи.

Са школском 1943/44. годином, према одлуци Окружног НО одбора за Срем започиње са радом Партизанска основна школа с првим партизанским учитељем Живком Пуцаревићем Учом. Долазило је до повремених прекида наставе због изненадног упада фашиста у село. У партизанској школи се радило на описмењавању неписмених мештана, припремани су позоришни комади и скечеви.

По одлуци Општине Земун основна школа "Јован Поповић" из Прогара се интегрисала са основном школом "Бранко Радичевић" из Бољеваца и од тада носи то име, а 1974. године је изграђена нова школска зграда.