ОШ "Бранко Радичевић", Бољевци

Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба!

Историјат наше школе

grb skole

У Бољевцима је прва српска школа као ,,Вероисповедна општинска народна школа"  отворена  1763. године. Број ученика школске 1802/1803 се кретао око 37. До 1854. је било једно одељење, а касније 3 одељења. У Прогару, суседном селу, школа је почела са радом три године раније, дакле 1760, али први бројчани показатељи евидентирани су тек за 1802/03. годину, када је школа имала 17 полазника. Школа је радила под посебним условима кроз цео XIX век. Ове  две школе су много  година касније интегрисане у једну, данашњу школу,  која носи име ,,Бранко Радичевић".

Према црквеним записима у Бољевцима од 1770. године живи и  словачка национална мањина. Њихова основна школа је овде почела са радом 1861. године.

Све ове народне школе су уредбом од 1774. године постале државне установе у којима се учила веронаука, читање, писање, рачун, упутство о поштеном животу и господарство и занатство. Школска обавеза почиње од навршене 6. и траје до 12. године живота. Стални надзор сеоских школа је вршио сеоски свештеник а привремени, школски надзорник.

1856. су уведене троразредне школе, а од 1871. године је наређено да све народне школе морају имати четири разреда, али да настава у њима траје 6 година, т ј. са двогодишњим првим и четвртим разредом. Тада се у школи учило читање и писање, рачун, земљопис, историја, домаћинство, повртарство, воћарство, цртање и гимнастика.

Српска и словачка школа су радиле одвојено у посебним зградама, које су се налазиле недалеко једна од друге, све до 1957. године, када је завршена и усељена нова зграда данашње школе у центру села. 1960. Прогар је добио осмогодишњу школу.

Изданак Бољевачке изумрле фамилије Радичевић је песник Бранко. У Бољевцима су рођени његови чукундеда  Јефта, прадеда Глигорије, деда Стеван и отац Тодор. Бранко је код деде Стевана у Бољевцима проводио своје школске распусте. Ова линија породице Радичевић је нестала са трагедијом Илије Радичевића, који је са читавом породицом стрељан у Петроварадину 1914. године. Тако је опустела и угасила се кућа последњих Радичевића у Бољевцима. У то сећање, Основна школа, Библиотека и сеоско Културно уметничко друштво носе име песника Бранка Радичевића.

Године 1970. ова школа и школа ,,Јован Поповић" у Прогару се интегришу у једну школу, а Прогар добија нову савремену школу 18. маја 1975. године. Први директор овако обједињене школе ,,Бранко Радичевић" је био Миодраг В. Илић , а затим су ту дужност вршили Здравко Јокић , професор географије, Страјин Крстић, наставник  разредне наставе, Момчило Гашић,  професор биолoгије.

Школа има по три одељења сваког разреда, два у Бољевцима и по једно одељење у Прогару. Настава на словачком језику је после толико година у процесу замирања због све мањег интересовања родитеља да деца имају наставу на матерњем језику, што због узнапредовале асимилације овог живља а што због  самог положаја села, његовог некласичног статуса предграђа, флуктуација чијег становништва је орјентисана на Земун и Београд. Због тога се проблем мањка деце из године у годину јавља и у осталим српским одељењима.

Бројач посета

171772